ЧУДО ЈЕДНЕ ЈЕДИНЕ КЊИГЕ

Translate

Претражи овај блог

недеља, 18. септембар 2016.

Голија, шумовита планина нетакнуте природе



Отпремљено је 10.10.2011.
У овом издању Квадратуре круга РТС прича стиже са Голије, планине на којој још има места на које људска нога није крочила. У селима Голије опстало је око 6.000 људи, а неки од њих живе на надморској висини од 1.300 метара, где много тога од пољопривредних култура не може да успе и да се одржи.

Шта им је Голија дала, а шта узела и остала дужна, сазнаћете у новом издању Квадратуре круга. Ономе који дође са стране, Голија прија, а онај који живи ту мора да се довија за голи живот како би опстао на овој женској планини, која је са свих страна окружена мушким планинама: Јавором, Златаром, Копаоником, Мучњем и Јадовником.

Голија гледа са висине те планине које је окружују. Може јој се, јер ју је УНЕСКО једину у Србији прогласио резерватом биосфере.

На целој земљиној кугли само је 400 таквих места.

Квадратура круга РТС и аутор Бранко Станковић, 08. окт. 2011.

четвртак, 15. септембар 2016.

ВАСКРС НА ИВАЊСКОЈ РЕЦИ 2016.



Објављено је 14.09.2016.

Ко је јунак овог "филма"? Воде, бујно зеленило, обнова, или је то нека друга невидљива сила, изасланица подмукле болести и смрти, која је ипак допустила да Она, која је Ивањску реку описивала у својим причама и сећањима, реку која је протицала кроз авалију у којој је рођена и одрасла, још једном види (нисмо знали да је то последњи пут). Шоле, којој је посвећен овај случајно сачувани документарац, убрзо нас је напустила, вратила се заувек у своје родно место, испод једног дубара испред цркве Ивањске. Чије то чизме у овом документарцу шкрипе? Чизмурине неумољиве судбине? Ко то измиче и остаје тајанствен у тим филмским записима, залетањима и враћањима? Ко то у том филму повремено зајеца, заусти да нешто каже, замумла и ућути? Јер све надјача набујала Ивањска река, доносећи неку силину са врхова Радана. Је ли то непоткупљив сведок, патник, неко коме је апсурд натоварио на нејака плећа нешто големо и злокобно, неумољиво, смртни човек? Ко то тамо повремено у даљини запева? Па Ускрс је, многи су дошли да га на свој начин обележе у свом селу; певају или слушају севдалинке, да забораве понешто, или пуштају старе плоче да надјачају аријама музику код суседа? Али воде набујале Ивањске реке су јаче од тих мелодија и тог празничног надметања. Људи имају право да слушају музику, можда је то боље него да воде разговоре о неком ко лежи и можда чека смрт кроз недељу - две, месец дана...А можда је водич и оно невидљиво у овом васкршњем филмском дневнику Чудо васкрсења? {"Чудо васкрсења приређено нам је баш зато да би нас искушавало, али у њега треба веровати јер искушење (да се престане вњеровати) и јесте мера вере" - Ф. М. Достојевски}

среда, 14. септембар 2016.

Месечина можда зна? / Белатукадруз


ГДЕ ЈЕ ОНАЈ УГАОНИ КАМЕН?


Месечина можда зна?
И воденичар Пусте воденице,
и понека авет
што хипнотизиране испитује ноћу дуго.
Је ли то перверзно?
И није ли још перверзније
живети са неким који има
више лица скривених?
 
аутор, почетком септембра 2016.
*
Кад батинаши и изроди
овладају хипнозом,
сви ће други помрети,
и сви су други помрли,
осим монструма!
Монструми пишу историју
монструми пишу књиге
Монструми су писали чак
и песме, снимали филмове!
Када се чинило да су и они изумрли,
они су притајени
офарбали косу,
наруменили образе.
Један силази низ Вишњићеву
висок и офуцан
Један од старешина монструма
Пили су крв живима
Пили су крв мртвима
Пили су крв генерацијама
Пили су крв младићима
Пили су крв девојкама
Пили су крв вереницама
Пили су крв лепим женама
Пили су крв мајкама
Пили су крв прецима
И још је пију, и још ће је пити!
Лопови Угаоног камена.
Ноћас ме је позвао
дух воденичара Пусте воденице:
– Управо сам имао један занимљив
позив телефоном у 0: 27 часова, вели,
неко на другој линији жице дахће и ћути, ћути...
Покушавам да се нашалим :
"Монструми опет телефонирају ноћу, а?"
 – Можда су желели да ме подсете на годишњицу?