УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Translate

Претражи овај блог

субота, 22. јул 2017.

Vrhovima Juznog Velebita 1

Na Bilima (konji na visoravni Bile kod Mostara)

Nebojšini divlji konji





Објављено је 29.07.2014.
Dokumentarni film kroz slikovite opise meštanina Nebojše Boškovića govori o divljim konjima koji žive u prostranstvima Suve planine i koji su iz godine u godinu sve više na meti lovokradica.
Autor kroz film apeluje na svest i savest za očuvanjem ovog jedistvenog prirodnog blaga.

Velebitski konji u Veljači!

KRUŠEVO 1972 - PRIPREMA I GONJENJE OVACA NA VELEBIT

BRANKO DRAGAS O PUTINU: Pentagon je kasno shvatio da je djavo odneo salu!

AMERICKI COVEK ZA BALKAN OTKRIVA: EVO KOJE PLANOVE IMAMO ZA BiH, SRBIJU ...

KUD"Valakonje - Bukovo" Valakonje

Lepša strana Srbije- Opština Boljevac

Објављено је 06.02.2015.

Lepša strana Srbije, Opština Boljevac, Udruženje proizvođača videograma, RTS SAT

Legenda o Krivom viru

Izvor reke Crni Timok, selo Krivi VIR





Објављено је 25.07.2015.
Priroda je cudo, snimljeno 24. 07. 2014.

Krivi Vir - Pećura (Izvor Crnog Timoka)

4 Отац Тадеј .О Анђелу, духовне поуке светих отаца. 46 мин

Учење Црвке о анђелима - Učenje Crkve o anđelima



Објављено је 11.06.2013.
глобални Хришћански радио Светигора
globalni Hrišćanski radio Svetigora

четвртак, 20. јул 2017.

Smrti nema, postoji transformacija, prelaz iz jednog stanja u drugo

INTERVJU: Velimir Abramović - Nikola Tesla je tajno stvorio najmoćnije o...



Објављено је 11.06.2016.
Gost emisije "Intervju" bio je gospodin Velimir Abramović, istinski naučnik i mislilac kakav se retko sreće, ali i najveći živi stručnjak za delo Nikole Tesle. Preporučujemo da pogledate ceo intervju i saznate više o Teslinim brojnim pronalascima i o stvaranju moćnog oružja, o vladarima sveta koji vladaju iz senke, ali i o brojnim drugim aktuelnim temama.

TESLINA TAJNA DUŠE - Velimir Abramović otkriva najnovija saznanja! 2017

NAJVEĆA TAJNA TESLINE MEDICINE - Saznajte neotkrivene metode izlečenja n...

Zašto je zabranjeno Teslino otkriće i ko je zaista Ajnštajn?

TESLA I AJNŠTAJN ŠOKANTNO PRIZNANJE - Evo zašto smo napravili najmoćnija...

NEVEROVATNO - TRAMP DOLAZI U SRBIJU?!

четвртак, 23. фебруар 2017.

ДНЕВНИЦИ / Белатукадруз


На овe забелешкe  налетео трагајући за концептом поговора или напомена једном мом дужем рукопису (MOARA OCASKA : Наличје)

 3.10.2016. 8:42. Иван се вратио од докторке. Киша, каже. Неке људе само једном пустите у кућу, и никад више. (Потенцијални лопови, шпијуни, -  окренете им леђа,да потражите нешто у суседној другој соби, а они одмах користе прилику и прелиставају вашу бележницу. У најбољем случају.)
Видиковац на Јелениоj стени у Кучеву. Неочекивано. (Видео  у новинама. Електронским.)

04.10.2016, 07:17. – Сањао ружне снове. Из првог се пробудио престрављен. Из другог престрашен. У првом сну, можда после три и нешто, након што сам размишљао о мојим синовима уопште, отварам врата, а на њима се појављује само оличење мрака тешко као слон, и ја устукнем и пробудим се, престрављен. Коса ми се надигла. Шта сам у ствари видео, од чега сам устукнуо?
У другом сну – сањам Мишљеновац. Наше друго двориште. Аца скида боју са прозора. Тамноцрвену. Са прозора собе у којој ја спавам. Немој,кажем.  Онда се појављује и наш отац Михаило, али ту нема више Аце, него... Све нејасно... Мислим да сам први пут сањао у дворишту и покојну мајку. Наталију.Нејасно. Само могу да се сетим камара са циглом. Треба негде да путујемо пословно – отац и ја. Путујемо. Онда он силази, успут. Договорили смо се да ја идем напред, да нешто видим, извидим, па да се вратим. Кад сам се вратио, очекујем његов позив. Позива ме телефоном – где сам, хоћу коначно доћи по њега. Молим га да ми објасни где се тачно налази, али он љутито прекида везу, или се веза прекида. То је неко село. Велико  село, можда на југу Србије. Показују ми да идем на југ.  Идем по упутству које ми је љутито дао покојни отац преко телефона. Долазим до неког раскршћа, спуштам ствари на пут, кад ме опет отац позове, опет не успевамо да се споразумемо, и тако се будим, престрашен, да оца нећу наћи...

     Пре тога ми је јуче, играло око. Десно. Ноћас. Јутрос... Дај боже, да није неко зло!


ПУСТИ ПУЖУ РОГОВЕ
(неколико опречних забелешки)
Људи којима се приближава смрт, немају више илузија. Илузије су подршка и помажу човеку који се нада. Оне су ослонац и по њима се живи и зато у животу имају сврху. Илузије су дар богова. Не, никад не реците да су илузије лаж, јер ћете тиме нанети ненамерно највећу увреду животу...
Неочекиване речи суседа, који премину од оне болести без лека , пре неку годину.  То ме мучи: да ли је бог праведан, да ли је увек милостив? Или је ћудљив и кроз своју ћудљивост суди. Бог је, понекад ми се чини, несхватљиво спокојан јер „хода по кругу небеском“, али кад би сишао на земљу и завирио у моју бедну кујну, видео би неопрано суђе, коре лубеница, муве, много мува... Бог је –необавештен...
Шта је румени мир зрелости, смиреност после патње? То је синоним за подношење живота онаквог какав јесте.Пустити га да тече као река. (Само ових неколико реченица остало је од  једног нотеса боје печене цигле, који је носио инвернтарски број 22. Остале листове је ветар времена очерупао иза мојих леђа...)
Сумња у све – узвеличана, као благослов мога бола. Ево, ту је. Јер без тог основног принципа – соли живота -  растварача легура, брисача рђе, божанске и свемогуће речи, ствари и свега другог што нам је претходило ( у књижевном, моралном и другом смислу) , живот би био бајато лецедерско срце,   око кога се створила  балаво-тајна слуз година, гадни,криминални, увредљиви прозирни смисао.
Крај крушке и бунара,после кише, појави се много пужева који су се скривали пре тога испод крупног лишћа зеља и рена,разних величина –од оних не већих од дугмета за кошуљу до оних оних крупнијих као песница мушкарца. Чини се да нису бојажљиви  за време и после пљуска, већ мало касније – кад се разведри и огране сунце. Само што им приђете,они почну да увлаче своје рогове, као жена,жена усамљена, и депресивна.  Са много модрица на души. Има таквих – и као по неком неписаном правилу, такве налећу на  најпогрешније партнере. Сачувај ме, анђеле мој,од баш таквих!
      (15. октобар 2016)

    *
   Да ли сам то негде већ публиковао? Претраживао делове Сазвежђа. И тако налетим на тему ПУСТИ ПУЖУ РОГОВЕ ( прочитано 3322 пута): Форум о биолошкој разноврсности.
    
   
Pusti puže rogove...« poslato: 14.Jan. 2013, 10:19:02 »
Izvinjavam se što kasnim s javljanjem. Nisam se uspavao već sam imao neke jutarnje obaveze.
Elem, još mi odzvanja krik Dragiše Saviće: Pokraden sam, upomoć!
Razumem ga u jednom i u drugom smislu. Imao sam i jedan i drugi slučaj.
No, evo da se revanširam, evo malo crnogorskih puževa, pošto su srbijanski otišli u Crnu Goru.
01. Pre nekoliko godina bili su masovni, preplavili su moj rodni grad, kao one bubamare pre dve godine ceo Balkan. Kada sam se požalio prijateljici iz Poljske, ona mi je kazala: Nšta ne brinite, otići će. Tako su bili preplavili i Poljsku. I otišli su!
02. Ovog sivog sreo sam u šumi na 1400 m.nmv.
03. E, ova dva u parenju i stvaranju neverovatne količine bele tvari, zaslužuju jače objašnjenje zbog loše druge fotografije. Naime, išao sam sa dva prijatelja od Hajle prema Ahmici, negde oko 1800 mnv. Kada smo prolazili molikovu šumu, ja sam ugledao ova dva puža u parenju. Zastao sam da ih fotografišem, a moji prijatelji su produžili. Odjednom sam čuo kako me dozivaju i upozoravaju da su videli mečku sa mečćima. Ja sam se brzo pokpio, nemajući vremena da izoštravam sliku. Razumećete me.
04. Nazvao sam ga panterski puž. 2-3 godine pojavljivao se pred mojim ulaznim vratima. Zaticao sam ga i na brisaču za noge, kao i na zidu do metar visine. I, pošto ga nisam pustio kću, otišao je i više ga nisam video.
Pozdrav, Ibrahim
* 01 Arion rufus _resize.JPG (163.13 KB, 666x500 - pregledano 225 puta.)
* 02 sumski 2_resize.JPG (246.46 KB, 666x500 - pregledano 221 puta.)
* 03 Arion ater_resize.JPG (163.52 KB, 666x500 - pregledano 222 puta.)
   Читам даље, о чему све ови млади људи пишу.
    

Odg: Pusti puže rogove...« Odgovor #2 poslato: 14.Jan. 2013, 10:48:49 »
.
Ove golaće sam slikala kod mene u dvorištu.
Jednom davno smo napravili video snimak, link se nalazi sa leve strane.
  


* nk-Puzevi-1.jpg (54.11 KB, 311x810 - pregledano 585 puta.)
* nk-Puzevi-2.jpg (48.24 KB, 311x645 - pregledano 1086 puta.)
« Poslednja izmena: 14.Jan. 2013, 10:53:37 božEnka.hric »
 Sačuvana
Pohvale hrane moju sujetu, kritike me teraju da budem bolja a predlozi mi u tome pomažu.ihi
  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1733

Odg: Pusti puže rogove...
« Odgovor #3 poslato: 14.Jan. 2013, 12:39:53 »
Sjajno!
Ovi su vaši uvežbani. Podsećaju me na barske igračice koje se spuštaju niz šipku (nisam ih nikada uživo video, pretpostavljam).
I ovo nisu panteri nego nešto više od toga, možda jaguari.
Pozdrav, Ibrahim
 SačuvanaДејан Ранковић
  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 646

Odg: Pusti puže rogove...
« Odgovor #4 poslato: 14.Jan. 2013, 17:59:09 »
Kakvo izoštravanje, kupi prnje i beži :D
Ibrahime, i ja sam na Hajli video izmet medveda na lokaciji koju lokalaci
zovu "stadion". To je jedna zaravljena livada među dva grebena kada se
krene sa vrha Hajle prema Dermandolu. Izmet je bio crn kao ugalj i sjajan,
izgleda da smo ga prekinuli ;) jer je bio suviše svež.
Pozdrav, Dejan
 Sačuvanaihi
  • Leptir
  • *****
  • Poruke: 1733

Odg: Pusti puže rogove...
« Odgovor #5 poslato: 14.Jan. 2013, 18:47:13 »
Dejane,
sad smo krenuli na zastrašivanje, a pričamo jedan drugom opasne stvari jer obijica znamo te terene. Naravno da je medveđi izmet crn dok ima borovnica. Tog dana, u povratku, a povratak je bio od Ahmice gde smo sišli niz ogroman i vrlo opasan sipar, gde je sve u pokretu, naročito kamenje veličine moskviča (zbog skičanja) i kako kažu kod mene, udarili smo na Kaluđerski Laz. Nakon savladanih krivulja (Pinus mugho) ili maljiče, kako navodi Nedeljko Košanin, biolog, koji je prošao kroz te krajeve, dokopali smo se široke staze na kojoj se još pušio taze medveđi izmet. Naravno, crn.
Crni sine, možda je to bio muž, odnosno brižni otac onog medvedića sa mečkom koju smo sreli tog dana nekoliko kilometara od nove pozicije i koja me je omela da izoštrim sliku. Mi ih nismo uznemiravali pa nam se pretpostavljeni otac nije isprečio.
Čuvaj se, ni susret sa psima lutalicama nije bezazlen.
Pozdrav, Ibrahim
 SačuvanaDragisa Savic
  • Ovlašćeni pristup
  • Leptir
  • *
  • Poruke: 1948

Odg: Pusti puže rogove...
« Odgovor #6 poslato: 15.Jan. 2013, 08:57:03 »
Golaći u parenju, divna scena, jednom sam samo prisustvovao (i slikao naravno). Bilo je negde pola 2 ujutru, kiša je pljuštala i ja izađem u dvorište a oni se izuvijali i vise sa zida česme. Ja brzo po aparat (i kišobran) i overim  ih.

..
Интернет је спојио неспојиво, читав свет. Светска мрежа је  космос сазвежђа....Причајући прошлог лета са мојим земљацима о најезди пужева, виноградарских у нашој башти, винограду, или у близини крушке крај бунара и чесме, одједном зачујем: - Лако је решити их се. Поспеш бетонску стазу коју прелазе сољу, пробај! Видећеш ефекат..
   Нисам пробао,не.
           (23. фебруар 2017)





             

          субота, 07. јануар 2017.

          КО ТО ТАМО ПЕВА?

          Душан Ковачевић: Написаћу књигу о “Ко то тамо пева” . Радмила РАДОСАВЉЕВИЋ | 06. јануар 2017. 20:00 | Писац и сценариста о трагикомедији коју су критичари прогласили најбољим српским филмом, значају сценарија, историји нашег живљења

           Душан Ковачевић
          Душан Ковачевић

          *....(   - Овај избор Кинотеке је подсећање на филмове који су рађени током прошлог века - захваћен је цео 20. век, и изузетно је драгоцен - каже Ковачевић за “Новости”. - Ови филмови ће бити сачувани од нестајања, а ми ћемо имати могућност, као и наредне генерације, да се сећамо вредних остварења и људи који су одавно отишли, и који су врло често заборављени. Мислим на значајне филмове и ствараоце између два светска рата и после рата, који су поставили темељ српске кинематографије.
          Говорећи о “српском филму”, сматра Ковачевић, мора се рећи да наш филм не може бити апсолутно “чист”, зато што су у његовом стварању, нарочито у послератним годинама, учествовали људи из разних крајева, тако да у већем периоду не постоји ни “чист” српски, ни “чист” хрватски, словеначки или босански филм.
          - Како може бити “чист”, ако га је режирао редитељ из друге републике, или ако главне улоге играју глумци из других република. Филм је био врста сарадње драгоцене за историју југословенске кинематографије, а после поделе по новим државама, почела је да се “дели” уметност, што је немогуће, бар што се филма тиче - филм је колективна уметност, дело стварано од рада многих људи који су учествовали у његовој реализацији.
          СЦЕНАРИО ЈЕ НАЈЈЕФТИНИЈИЈЕДАН од најбитнијих, основних проблема нашег филма је сценарио, сматра Ковачевић, недостатак добре, квалитетне приче.
          - Од добре приче може да се направи и лош филм. Али, од лоше приче никада није био добар филм, и то правило доказано је милион пута. А сценарио је најјефтинији, он скоро ништа не кошта. Ако се за филм потроши, импровизујем, пет стотина хиљада евра, сценарио кошта пет хиљада. Дакле, један одсто, и ако нећете да додате још два-три одсто, па да више људи учествује у томе да се направи добра прича, и деведесет и девет одсто потрошите на неке друге ствари, а не на оно што је суштина, онда доброг филма нема.
          Занимљиво је да је овај избор критичара Кинотеке ставио на пиједестал Ковачевићев филмски део каријере, иако је највећи ауторитет најпре стекао као драмски стваралац.
          - Превасходно живим у кући која се зове позориште, али, с времена на време излазио сам из те куће у велики свет филма и филмске уметности, радећи, пре свега, филмове на основу мојих позоришних прича које су, заправо, “преписани” филмови из живота са много фантастике. Последњи пример за ово што причам је “Хипноза једне љубави”, која је, заправо, филм. “Преписивао” сам филм и писао га као драму да би могао да се изведе на сцени. То што сам “преписивао”, пошто се прича одвија у екстеријеру, што је у драмској литератури ретко и тешко, и догађа се у јединству времена и простора, лако се може вратити тамо одакле сам “преписао”, у филм. Говорим, заправо, о нечему што је јако битно, а то је квалитет сценарија - за мене је добар филм пре свега уметност добро испричане приче, којa остајe заувек.
          Ковачевић ће, како каже, једног дана написати занимљиву причу о стварању “најбољег српског филма”, “Ко то тамо пева”, јер су до сада о његовом настанку испричане многе приче од којих већина почива на импровизованим анегдотама.
          - Биће занимљиво испричати како је Шијан снимио филм који је спремао Паскаљевић - захваљујући Божи Николићу, сниматељу овог филма, или, зашто су два позната глумца замењена уочи снимања, или, зашто је Титова смрт задржала италијански циркус са животињама који је требало да учествује у задњој сцени, или, како су се поједини чланови колегијума “Центар филма” борили да се избаце песме као “сувишне”, или, како је посебна комисија оцењивала “идеолошки значај” филма који, како су сумњали, не приказује реално стварну трагедију почетка рата, или... Све до сумње да ли ће такав филм бити гледан, и да ли ће вратити 250.000 марака колико је коштао - истиче Ковачевић.
          Заједнички “именитељ” свих пет изабраних Ковачевићевих филмова су приче о нама и нашем менталитету, нашим карактерима и апсурдима.
          - То је историја нашег живота, нашег живљења на овим просторима, o нашем постојању, нашим путевима и боравку у земљи Србији. И што су те приче раскошније, и ти филмови су бољи, са свим оним тамним сенкама, које нас вечито прате.  (.......)

          среда, 04. јануар 2017.

          Моја фасцинација књигом ...

          У шта све може да се претвори књига. - Идеја да је свако књижевно дело и субјекат за себе, и објекат по себи, и да су интервенције безбројне, како менталне, тако и физичке, остварена је на изложби Гордане Каљаловић Одановић. - Аутор: Милица Димитријевићсреда, 04.01.2017. у 09:05
          Гордана Каљаловић Одановић: Истекло време, интервенција на књизи (Фото: Лична архива)
          „Књига се може отворити било где”, написао је Пол Валери у делу „Песничка искуства”. Управо овим цитатом почиње и каталог за изложбу „Књига изван књиге”, која ће до 1. марта 2017. трајати у холу Народне библиотеке Србије, а чија је ауторка Гордана Каљаловић Одановић. Идеја да је књига и субјекат за себе, и објекат по себи, и да су интервенције што се ње тиче безбројне, како менталне, тако и физичке, оваплоћена је на овој поставци.
          У храму књиге ова уметница, која је дипломирала и на Факултету ликовних уметности (касније и магистрирала) и на Филолошком факултету (оба у Београду), некадашња кустоскиња галерије Дома ЈНА, о књигама промишља и текстуално и скулптурално – њихове су корице трансформисане, унутрашњост измењена, обликована различитим мотивима, њихове су странице постале структуре, речи су постале инсталације.
          – Моја фасцинација књигом креће од најмлађих дана. Из тог времена, кад сам научила да читам, памтим посебно мирис књиге, скоро прустовско осећање. У свако сам дело улазила преко те чулне сензације да би ме текст после уводио у посебну мисаону сферу. Будући да сам и кроз студије била упућена на књиге, посебно на енглески језик и књижевност, тада сам највише и читала. Надаље су књиге проналазиле мене и ја њих, у мојој потрази за проширивањем задовољства и знања – прича Гордана Каљаловић Одановић, чије је интересовање било и у вези са стручном уметничком есејистиком, што је ширило њене видике, посебно као професорке.
          Са једне стране, ту је материјалност језика. Речи излазе из оквира књиге и добијају ново значење. Са друге, књига је опредметњена. Она је рекомпонована сечењем, шивењем, лепљењем, бојењем... Ауторка, како је то приметио Стеван Вуковић, даје одговор на питање шта би све књига могла да буде и у шта бисмо све могли да је претворимо.
          – Свака добра књига пружа велики отпор. Њу морате да савладате да бисте у њу ушли. Рвете се с њом, са проблематиком. То мислим када је у питању текст. Опет, није једноставно било ни размишљати скулптурално, просторно. Истина, ја увек тако разматрам свет, најпре на тај начин, тако мислим, али је са књигама било специфично. И ту је постојала борба. Књигу претворити у посебну скулптуру, оспољити је а да опет то остане књига није било једноставно. Сам процес рада на припреми изложбе трајао је неколико месеци – објашњава уметница и препричава једну ситуацију од пре десетак година која је, посредно, инспирисала целу причу. (.....)
                      = одломак: извор - Политика.