Моја фасцинација књигом ...

У шта све може да се претвори књига. - Идеја да је свако књижевно дело и субјекат за себе, и објекат по себи, и да су интервенције безбројне, како менталне, тако и физичке, остварена је на изложби Гордане Каљаловић Одановић. - Аутор: Милица Димитријевићсреда, 04.01.2017. у 09:05

Гордана Каљаловић Одановић: Истекло време, интервенција на књизи (Фото: Лична архива)

„Књига се може отворити било где”, написао је Пол Валери у делу „Песничка искуства”. Управо овим цитатом почиње и каталог за изложбу „Књига изван књиге”, која ће до 1. марта 2017. трајати у холу Народне библиотеке Србије, а чија је ауторка Гордана Каљаловић Одановић. Идеја да је књига и субјекат за себе, и објекат по себи, и да су интервенције што се ње тиче безбројне, како менталне, тако и физичке, оваплоћена је на овој поставци.

У храму књиге ова уметница, која је дипломирала и на Факултету ликовних уметности (касније и магистрирала) и на Филолошком факултету (оба у Београду), некадашња кустоскиња галерије Дома ЈНА, о књигама промишља и текстуално и скулптурално – њихове су корице трансформисане, унутрашњост измењена, обликована различитим мотивима, њихове су странице постале структуре, речи су постале инсталације.

– Моја фасцинација књигом креће од најмлађих дана. Из тог времена, кад сам научила да читам, памтим посебно мирис књиге, скоро прустовско осећање. У свако сам дело улазила преко те чулне сензације да би ме текст после уводио у посебну мисаону сферу. Будући да сам и кроз студије била упућена на књиге, посебно на енглески језик и књижевност, тада сам највише и читала. Надаље су књиге проналазиле мене и ја њих, у мојој потрази за проширивањем задовољства и знања – прича Гордана Каљаловић Одановић, чије је интересовање било и у вези са стручном уметничком есејистиком, што је ширило њене видике, посебно као професорке.

Са једне стране, ту је материјалност језика. Речи излазе из оквира књиге и добијају ново значење. Са друге, књига је опредметњена. Она је рекомпонована сечењем, шивењем, лепљењем, бојењем... Ауторка, како је то приметио Стеван Вуковић, даје одговор на питање шта би све књига могла да буде и у шта бисмо све могли да је претворимо.

– Свака добра књига пружа велики отпор. Њу морате да савладате да бисте у њу ушли. Рвете се с њом, са проблематиком. То мислим када је у питању текст. Опет, није једноставно било ни размишљати скулптурално, просторно. Истина, ја увек тако разматрам свет, најпре на тај начин, тако мислим, али је са књигама било специфично. И ту је постојала борба. Књигу претворити у посебну скулптуру, оспољити је а да опет то остане књига није било једноставно. Сам процес рада на припреми изложбе трајао је неколико месеци – објашњава уметница и препричава једну ситуацију од пре десетак година која је, посредно, инспирисала целу причу. (.....)

            = одломак: извор - Политика.